Šta predstavlja ISO u fotografiji?
Pojam ISO datira još iz vremena filma i analogne fotografije i označavao je osetljivost filma na svetlost.
Što veći ISO to je veća osetljivost.
I na modernim fotoapratima važi isti pravilo.
ISO nije ništa drugo nego osetljivost vašeg fotoaparata na svetlost.
Vrednosti ISO-a se izražavaju kao brojevi 100, 200, 400, 800, 1600, 3200, 6400, 12800, 25600, 51200… itd.
ISO podižemo onda kada nemamo dovoljno svetla, a brzina i blenda su na maksimumu za tu situaciju.
Šta predstavlja ISO u fotografiji ?
Pojavljuju se problemi sa visokim vrednostima, jer se javlja nešto poznatije kao digitalni šum.
Slike pri većim vrednostima ISO imaju tendenciju da budu zrnaste.
Takođe, što više povećavamo ISO slika počinje da se raspada: detalji se smanjuju, boje nisu kako treba da budu, zrnca postaju toliko primenta da to počinje da smeta i bode oči.
Zato je, dizanje ISO-a nešto što biste trebali da radite kada nemate drugih opcija.
Najoptimalnije (najbolje) slike ćete dobijati na najnižim vredonstima.
Prošireni modovi
Prošireni ISO nije ništa više nego marketinški trik.
Na mom fotoaparatu (Canon 6D) postoje 3 proširena L(50) i H1 i H2 (51200 i 102400).
Iskreno, nikad nisam bio u situaciji da koristim ijedan od ovih (osim L) i smatram ih nepotrebnim. Slike na tim vrednostima su gotovo neprepoznatljive.
Auto ISO
Auto ISO može biti od koristi da sam menja vrednosti i na taj načim vam ubrzava rad. Ja generalno izbegavam to jer želim da sam imam kontrolu nad najvitalnijim podešavanjima aprata.
