Svi znamo da je zdrava hrana najvažnija, a pogotovu ako je organska i ako od nje može da se zaradi. Danas nam je skoro sva hrana dostupna, ali naravno veliko je pitanje koliko je zdrava i na kakav način se tretira.
Banjalučanka, Maja Miljević uložila je veliki trud, hrabrost i želju da započne svoj biznis sa zdravom hranom.
Kao što znamo da su nam poljoprivredni potencijali skoro neograničeni, pitali smo se kako mladi ljudi željni uspeha i zarade, mogu ostvariti profit kroz spoj poljoprivrede i Interneta.
Nadamo se da će vas ovaj razgovor ohrabriti u nameri da počenete sami svoju organsku proizvodnju zdrave hrane.
Rad na polju ili plastenicima ne mora nužno da bude naporan, s obzirom da u ovom slučaju možete videti kako uz pomoć Interneta može da bude pre svega isplativ, ali i veoma zabavan posao.
Maja je uspela da spoji dve veoma bitne industrije, a to su poljoprivreda i Informacione Tehnologije.
Zdrava Logika je pravi primer E-poslovanja, zato se nadamo da će vam njeni odgovori dati vetar u leđa da odlučite kojim ćete putem krenuti.
Ideja i kreativnost, a pre svega potreba, naterala je ovu mladu banjalučanku da krene putem uspeha i ohrabri sve mlade koji žele da stvaraju od svog rada. Uklopiti bilo koji vid poljopriivrede sa Informacionm tehnolgoijama, predstavlja uspeh, ali uklopiti to na našim prostorima i ovakvom okruženju, zaista zaslužuje i više pažnje nego da se samo piše o tome.
Kada je počelo tvoje interesovanje za zdravu hranu ?
Moje interesovanje za zdravu ishranu i zdravu proizvodnju hrane je počelo ličnom potrebom za tim proizvodima, zbog zdravstvenih razloga. Povod je bio moj odlazak u Veliku Britaniju na školovanje gde mi je ogroman problem bio doći do ovakvih proizvoda. Sagledavajući taj problem kao prirodno rešenje došla sam na ideju da u zemlji u kojoj živim – Bosna i Hercegovina, postoji puno kvalitetnih resursa i da se na vrlo lak način uz malo truda može doći do kvalitetnih proizvoda, koji se mogu ponuditi domaćem i stranom tržištu.
Zbog toga je kao logično rešenje nastalo ime Zdrava Logika.
Kakva su očekivanja na početku bila ?
Početna očekivanja nisu bila nerealna, ali su bila osnovana na nedovoljnoj količini informacija. Naše poslovanje smo zamislili tako što bismo pokrenuli određene subjekte da idu ka organskoj proizvodnji.
U prvom redu je to za nas bila Poljoprivredna škola u Banjoj Luci, koja ima veoma dobar proizvodni kapacitet, a plan Zdrave Logike je bio pronalazak prodajnih kanala i građenje prepoznatljivog brenda.
Napravili smo Internet prodavnicu i godinu dana poslovali u Banjoj Luci gde smo vršili usluge dostave na kućne adrese.
Proizvodi su bili bazirani na svežem voću i povrću iz organskog ili ekološkog uzgoja i nudili smo neke proizvode prerade.
Uz Poljoprivrednu školu, u kooperantskoj mreži smo imali još 16 proizvođača, koji su uz stručnu pomoć agronoma proizvodili svoje proizvode.
Jednogodišnje iskustvo nas je dovelo do saznanja da je tržište u BiH needukovano o ovim proizvodima, kao i da su proizvođači nespremi za isto.
Veliki trošak nam je postala edukacija istih, tako smo odlučili uraditi korak nazad i ostati samo na veb platformi koju pokrećemo 01.01.2017.godine.
Veb platforma će obuhvatati sve organske proizvođače koji imaju sertifikiat, kao i ekološke proizvođače koji idu ka organskoj proizvodnji. Kupac će direktno moći da komunicira sa proizvođačem, a naša uloga postaje posrednička, kao i edukativna jer pokrećemo niz edukacija i radionica iz ove oblasti.
Koje su najčešće prepreke na koje nailaziš ?
Administracija.
Često poželim odustati od određenih stvari, jer čekajući jedan papir ili odobrenje kasne mi sve ostale planirane aktivnosti. U administraciju bih uvrstila i nesklad između određenih institucija.
Dok jedni očekuju brzo i efikasno rešenje, druga institucija ima zakonske rokove koji su dugi i često dolazi do kašnjenja i gubljenja prilika zbog istog.
Upravo iz tog razloga smo naše poslovanje odlučili u velikoj meri prebaciti na Internet.
Nestručnost.
Svakodnevno se susrećem sa ljudima iz određenih branši i struke koji sa znanjem nisu u skladu sa današnjim tržišnim zahtevima.
Neretko moram da čitam stvari koje nemaju velike veze sa mojim aktivnostima kako bih smanjila rizik greške. Tu su zakonske regulative, poslovno okruženje koje u BiH nije za pohvalu, a ono što je najočiglednije jeste inferiornost mladih koja je prisutna.
Šta mogu mladi da nauče iz tvog primera ? Šta bi im savetovala ?
Mladi treba da uče i svojih primera, a onda zajedno da razmenjujemo iskustva i gradimo bolji poslovni, kao i svaki drugi sistem zajedno.
Ne razlikujem se puno od mladih ni u Srbiji ni u BiH, mogu reći da po svim parametrima spadam u prosek osim onog gde sam imala malo više hrabrosti da uđem u sopstveni biznis.
Ali evo iz mog primera – živa sam, prživela sam i idem dalje sa mnogo više iskustva i znanja.
Svakodnevno mi se otvaraju nova polja za učenje i napredak, a to je ono što smatram svojim uspehom.
Moj savet je da izbegnu strah i druge prepreke koje ih sprečavaju da urade nešto za sebe ili svoju ideju pretvore u realnost.
Drugi savet jeste učenje i da se što bolje informišu, jer dobra informacija je nekada vrednija od bilo kakvog kapitala za pokretanje poslovne ideje.
Da li postoje problemi plasmana robe i koji su to problemi ?
Naša roba – organsko sveže voće i povrće ima svoje tržište.
Ono što fali plasmanu ove robe jeste državni mehanizam koji proizvođaču i kupcu garantuje kvalitet i sigurnost takve robe, jer neretko je ta roba mnogo skuplja od slične robe drugačije proizvedene.
Zašto kažem državni mehanizam jer se tu radi o sertifikatima, kontrolama, analizama, a sa druge strane informisanje javnosti o istom gde se već tim korakom stvara sigurnost na tržištu.
Sve ostalo je na samom proizvođaču i kupcu.
Potrebna je edukacija, pametno planiranje proizvodnje i planirana prodaja.
Kako bi rešila probleme na koje sama nailaziš, a koji bi svakako pomogli mladima da započnu svoje poslovanje ?
Prvo i osnovno jeste obrazovanje.
Čovek koji ima određeno znanje i prave informacije, smanjuje mogućnost da napravi grešku. Da bi neko započeo svoj biznis potrebno je da tržištu ponudi nešto novo, interesantno, kvalitetno i da sam veruje u to što nudi.
Često nama nepoznate ekonomske fraze zavaraju ljude pa mladi misle da treba da stvaraju inovacije kako bi pokrenuli biznis, ali nekada je dovoljno već postojeći proizvod malo modifikovati, učiniti ga korisnijim za kupca i naći će svoje tržište.
Ono što često čujem na radionicama koje držimo, jeste rečenica “Sve je to super ali gde naći novac”.
U Banjoj Luci, a sigurna sam da je i u drugim gradovima slično, stalno se održavaju neka takmičenja za START-up ideje uz nagrade.
Dakle, novčane i u vidu logističke pomoći.
Pored toga, tu je puno ljudi koji privatnim novcem ulažu u nove ideje.
Potrebno je imati samo dobar biznis plan i verovati u ono što želimo da ostvarimo pokretanjem te ideje.
Ono što je za većinu zamka, jeste novac kao motiv i to često mogu da vidim.
Motiv mora imati višu vrednost, a novac će doći kao nagrada za preduzetničke aktivnosti.
Koliko ti je Internet pomogao u poslovanju ?
Trenutno mi 100% pomaže.
Sav naš posao je nastao, a sada i prešao u puni oblik na Internet.
Oglašavanja, društvene mreže, pronalazak informacija o konkurenciji, pronalazak kupaca, razmeena informacija i znanja na forumima, informisanje o poslovnim okruženjima, dolazak do određenih pdf-ova, sve je to učinilo dostupnim upravo Internet.
Koliko su ti društvene mreže pomogle i koje od njih koristiš?
Mogu da kažem da je Zdrava Logika, mrežu svojih kupaca u većem delu izgradila koristeći Facebook društvenu mrežu. Takođe, Facebook koristimo i za razne promocije, zato ga preporučujem kao odličan alat za digitalni marketing.
U ekonomiji se pokreće nova era koja već neke marketinške i preduzetničke aktivnosti usmerava ka digitalnom i smatram da će to biti trend narednih godina.
Uzmite samo broj profila i ljudi koji koriste društvene mreže.
Drugo dobro iskustvo jeste Instagram gde je razmena informacija i slika veoma brza, a znamo da su ljudi vizuelna bića i da dobijaju nadražaj za proizvodom ili informacijom upravo kroz sliku.
Kakvi su komentari na sve ovo što radiš ?
Često nerazumevanje, a još češće pohvale.
Nisam imala previše negativnih iskustava ili ih je bilo toliko da su se minus i plus vrlo brzo poništili.
Uglavnom ljudi, pa i moji roditelji su reagovali iz straha.
Većina naših roditelji nisu ljudi iz biznisa već iz socijalističkog sistema gde se pokretanje biznisa smatra ekstremnim sportom, međutim puno godina je prošlo kada je to stvarno bio ekstremni sport.
Današnja ekonomija se zasniva na malim firmama koje beleže velike rezultate i brz rast zbog inovacija. Sigurnost je sada samo na pojedincu ili malim grupama.
Gde god se danas okrenemo vidimo mnoštvo IT i drugih kompanija koje rade samo preko Interneta, digitalizacija je sve prisutnija i svi treba da se prilagodimo novoj eri poslovanja.
Koja je tvoja poruka vlastima?
Da više rade na podršci mladim ljudima i da se oni prilagođavaju digitalnoj eri.
Često kroz predizborne kampanje čujemo mnoštvo novih ideja, ali koje su vezane za sisteme koje vučemo iz socijalističkog doba ili za poboljšanja za starije.
Čista i zdrava logika, kao I matematika jeste da ćemo ulaganjem u mlade već i prirodno doći do tih poboljšanja. Ujedno ćemo zaustaviti i migracije, koje jesu dobre i lično ih podržavam, ali ne u ovom obimu i ne znači da sav svoj kvalitet treba da izvezemo.
Da li je slično poslovanje u RS i SRB ?
Iskustvo me veže za Republiku Srpsku, ali nisam dosta upoznata kako je u Srbiji. Pretpostavljam po iskustvima ljudi koje znam da je slično, posebno kada je u pitanju poslovno okruženje a i razmišljanje tržišta, odnosno potrebe tržišta.
Šta bi poručila mladim preduzetnicima ?
Da izbegnu strah, da se edukuju se i da druže sa ljudima koji imaju slična ili ista iskustva.
Razmenjuju informacije i razmišljaju o budućnosti. Nisam pristalica analize trenutne situacije koja nas okružuje, već preuzimanja aktivnosti da meni i mojoj okolini bude za nijansu bolje.
Ako se svi potrudimo bar toliko napravićemo malo bolje okruženje za sve.
Svaki dobar preduzetnik ili poslovni čovek je napravio niz grešaka i imao niz padova, upravo se iz takvih stvari i uči. Svako loše iskustvo treba prihvatiti kao najbolju školu.
Da li realno možeš da ohrabriš mlade ljude da počnu da se bave uzgojom i prodajom zdrave hrane ?
Moja rečenica bi bila “A šta mogu da izgube”?
Ukoliko padnu i imaju loše iskustvo, da li se vraćaju gde su bili ili su bogatiji za još jedno iskustvo i znanje koje će im još više pomoći?
Republika Srpska i Srbija su poljoprivredne zemlje. Treba to da se iskoristi.
Šta je po tebi ZDRAVA LOGIKA u svakom smislu ?
Sagledavanje resursa koje posedujemo – znanje, kapital, mogućnosti, poznanstva, poslovno- ekonomsko i socijalno okruženje uz stvaranje novih mogućnosti za sebe i svoju okolinu.
Pod tim ne podrazumevam samo pokretanje sopstvenog posla, jer mnogo ljudi već radi u dobrim sistemima, ali svako će se bolje osećati ukoliko napravi malu promenu u tome što radi i u načinu na koji živi. Zdravlogična rešenja.
Tvoja poruka početnicima u poslu ?
Pametno – dobar biznis plan i kvalitetne informacije kao i znanja o onome što žele da rade. Uključiti nova znanja i tehnologije u posao. Danas je najveći izvor informacija, ali i tržišta, upravo na Internetu, pa je samim tim i budućnost u Informacionim Tehnolgijama ma kojim poslom se bavili.
Hrabro – niko nije ušao u biznis a da je mogao znati sve, jer se kroz iskustva uči.
Ukoliko padnete, pali ste na višem stepeniku nego što ste bili, što znači da sledeći put krećete sa više stepenice i bliži ste cilju. Razmišljajte i živite pozitivno.
Zahvaljujemo se Maji Miljević na saradnji, a stranicu Zdrave Logike možete posetiti ovde ukoliko vam je potrebno više informacija.
Ukoliko vam se svideo tekst podelite ga sa prijateljima, možda nekom zatreba.
Napišite komentar